Криза у Православној Цркви (АЖУРИРА СЕ)

Од почетка кризе изазване одлуком Цариграда о уплитању у украјински раскол, на порталу Поуке.орг вођена је дискусија и постављане су новости на теми под називом „Раскол се захуктава“. Ова тема представља својеврстан хронолошки архив украјинске црквене кризе и тренутно има преко 500 страница вести и дискусија. 
Пошто је моје учешће на томе форуму онемогућено због неприхватања ултиматума од стране „анонимног“ уредништва по коме се очекивало да пристанем на то да Уредништво може да неприкосновено мења моје поруке против моје воље и без мога знања, отварам овде, на своме блогу, страницу на коју ћу постављати неке релеватне вести и своје коментаре о овој важној и болној теми.

***********************************

3. септембар 2019.г.

Вест је изашла о томе како ће Цариградски Патријарх организовати прославу 800 година аутокефалије СПЦ.

Само не знамо хоће ли то бити прослава аутокефалије или прослава 800 г. од хиротоније Св Саве, јер се тако у интервјуу изразио Цариградски Патријарх.

У сваком случају ваља се присетити животне истине.

Screenshot_20190903-053853_Firefox

 

***********************************

25. август 2019.

У међувремену у патријашији на Босфору….

Патријарх Вартоломеј је дао изјаву о пожарима широм света. У њој између осталог истиче и следеће: „Дрвеће је од виталног значаја за земљиште, за наше преживљавање, и нашу душу“.

Такође, патријарашки другови, такозвани архонти, доделиће награду за људска права такозваном Епифанију „митрополиту кијевском“ расколоначелнику. Овом наградом он ће се прибројати „мајци Терези“, такође добитници овог признања, као и личностима попут Џоа Бајдена (AKA „Срби су неписмени дегенерици“), Џорџа и Барбаре Буш, Михајла Горбачова, и других.

https://www.archons.org/-/2019athenagoras-recipient

 

***********************************

6.август 2019.

Неки људи у наивности „француске собарице“ се не могу чудом начудити зашто у СПЦ постоје, како они кажу, потреси и препирања због Цариграда и Москве.

Собарице ваља подсетити на следеће:

1. У СПЦ нису постојали потреси и препирања него је СПЦ изрекла САБОРНО и ЈЕДНОГЛАСНО свој став о надолазећем „томосу“ пре него је потписан, и о истоме након што је потписан.

2. У СПЦ су почели потреси и препирања када је владика Максим дао свој чувени интервју у јануару ове године.

3. У СПЦ су настављени потреси и препирања након што је после овогодишњег Сабора настављена медијска кампања против Патријарха, Синода, и појединих Епископа, а у суштини индиректно против самог САБОРА и саборности у нашој Цркви. То јест, кампања против мира у Цркви.

4. Пошто је жеља оних који кампању воде очигледно да мира у Цркви нема, онда ће добити немир и мач. Јер да је жеља била да буде мир, мир који смо имали у почетку би и остао.

5. Потреси и препирања нису због Цариграда и Москве. Него због Цркве. Онај ко не разуме да је ово питање Цркве, у целој васељени, а не питање „Цариграда и Москве“ тај не би требало се јавља на ову тему.

А нарочито не би требало да се исчуђава природноме закону. А природни закон је следећи да јагње које укапира да га воде на клање, опире се и блеји. И то није ни потрес ни препирање, него опирање, и питање живота.

Свака дакле, француска собарица треба да зна, а нарочито сваки џелат, да су јагањци већ порасли. Имали су много искуства, и видели како се други јагањци кољу. У међувремену су им порасли и рошчићи, којима лако могу да ударе џелате у незгодно место.

4. август 2019.

***********************************

Док се у медијима поставља питање о разлозима за смену Епископа западноамеричког Максима са позиције професора ПБФ у Београду, ја бих такође да поставим питање које до сада скоро да и није постављано.

Како може неко ко живи чак у Америци да ради у Београду, и то пуно радно време? И да за то редовно прима плату? Сваки запослени човек/жена зна да је основни предуслов за примање плате долазак на посао. Такође, емпиријски знају да пуно радно време износи око 40 сати недељно. Још знају да ако од 40 сати радног времена одраде само 2 сата неће примити плату за тај месец за све оне неодрађене сате, а највероватније ће на крају добити отказ.

Веома је мали број људи који раде два посла (80 сати недељно). А међу њима не постоје они који поред два посла имају још нека задужења, нарочито не она која укључују путовања по свету, или хобије (сликање или писање песама, на пример). Јер би све то значило да ти људи не спавају никада, не одмарају се никада, и продуктивни су 24 сата дневно!

Професорски посао се састоји од предавања, припреме тих предавања, испита и оцењивања, менторских обавеза, административних послова, и научно-истраживачког рада. И док један део ових послова може да се обавља и изван факултетских просторија, добар део ипак изискује физичко присуство на факултету. Како је то изводљиво када неко живи на другом крају света врло је нејасно?

Кад бих открио ту тајну, можда бих и ја могао да конкуришем за још неко место на неком другом континенту. 😉

Када је неко Епископ, и уз то још и редовни професор, са пуним радним временом на факултету (на другом континенту !), поставља се питање, а када је тачно тај Епископ, Епископ? У вечерњим сатима и викендом? И када је професор? Дању? И по којој временској зони?

На крају може ли плата уопште да покрије путне трошкове? Или је у питању аскетизам и самоодрицање?

Увек су ме фасцинирали продуктивни људи и трудио сам се да сазнам њихове тајне.

***********************************

1. август 2019.

У међувремену на Фанару:

20190801_074459.jpg

http://fanarion.blogspot.com/2019/07/31-2019.html?m=1

Патријарх Вартоломеј преговара са Македонцима и Црногорцима, о нечему.

***********************************

28. јул 2019.

Јуче и данас били смо сведоци историјског посрамљења свих лажи и манипулација око тога како је наводно већина народа у Украјини била у расколу.

Тај спин смо многократно слушали, а и даље га слушамо, из уста самих расколника и њихових ментора и спонзора разних врста, укључујући, на жалост, и фанарску јерархију на челу са патријархом цариградским. Тај „аргумент“ су користили и као оправдање за доделу аутокефалије, правдајући свој поступак као пастирску бригу према „већини украјинског народа“. Ко је та већина? Где је та већина?

Разобличавање ове лажи се одиграло на спектакуларан начин. Наиме, на литији у Кијеву коју су уприличили расколници под спонзорством цариградског патријархата, и уз њихово директно учешће, окупило се свега око 3 хиљаде људи. Док је на литији канонске Украјинске Православне Цркве учествовало 300 хиљада верујућих!!

Screenshot_20190728-215620_MX5

Шта рећи, осим Златоустовим речима запитати „Смрти где ти је жалац? Аде где ти је победа?“ и томе још придодати – Фанару а где ти је Црква?

„Васкрсе Христос и живот царује!“

***********************************

6.јун 2019.

Грчка Црква се спрема да призна аутокефалност украјинских расколника. Предлог комисије формиране од стране Грчке Цркве у сврху проучавања овог питања и израде документа садржи предлог да се безакони акт цариградског Патријарха прихвати.

http://orthochristian.com/121658.html?fbclid=IwAR3HuflDfmmp7uWKokpwZK2gDKJJvPxzyRcRtmBaMDMdLnbIRNEKJh7hfZE

***********************************

30.мај 2019.

Патријарх Вартоломеј тврди да је доделом аутокефалије исцељен раскол!

Шта рећи? Вода није мокра!?

Затим Патријарх Вартоломеј каже и да је присуство Московске Патријаршије у Украјини је противно интересима украјинског народа!

Московска Патријаршија не присуствује у Украјини. Него се тамо налази канонска аутономна Украјинска Православна Црква.

Необично је да је Патријарх Цариграда постао гласноговорник интереса украјинског народа?


Επίσης ο κ. Βαρθολομαίος στην συνέντευξή του αναφέρθηκε στην χορήγηση Αυτοκεφαλίας στην Εκκλησία της Ουκρανίας τονίζοντας ότι: “η Αυτοκεφαλία αποκατέστησε την ενότητα της Εκκλησίας στην Ουκρανία και θεράπευσε το σχίσμα“.

Τέλος ο Οικουμενικός Πατριάρχης συμπλήρωσε ότι η παρουσία του Πατριαρχείου Μόσχας στην Ουκρανία είναι κατά των συμφερόντων και της ενότητας του ουκρανικού λαού.

https://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/29442-oikoumenikos-patriarxis-o-filaretos-einai-proin-mitropolitis-kiebou

***********************************

28.мај 2019.

Сајт Теологија.нет обајвио је превод чланка са енглеског језика о интервјуу Архиепископа кипарског грчкој агенцији Ромфеа.

Теологија.нет већ има репутацију сајта који мења (ја бих рекао фалсификује) своје текстове. У томе нису подбацили ни овај пут. Подсећања ради, они су мењали важан текст интервјуа Еп Максима западноамеричког, у кључним деловима, у јеку јавне полемике о истоме.

Сада из превода ове вести изостављају такође једнан веома значајан део.

Преводилац А. Ђ. пише:

„Такође је објаснио да је идеја да посети друге предстојатеље настала у разговору са Његовим Блаженством Архиепископом албаснким Анастасијем, који није био у могућности да му се придружи због здравствених проблема.“

Међутим, у оригиналу стоји следеће:

„He also explained that the idea to visit the other primates arose in conversation with His Beatitude Archbishop Anastasios of Albania, who cannot accompany him due to eye problems and the pressure he is under.“

Дакле, не због „здравствених проблема“ него због „проблема са очима и због притиска под којим се налази„.

Теологија.нет ваљда у складу са својом уређивачком политиком, а упркос свим нормама, изоставља овај део. Може се претпоставити и зашто то чине.

Архиепископ Кипра: Једнострана одлука о Украјини би нанела штету Цркви

http://orthochristian.com/121349.html?fbclid=IwAR2XaMkBNSinAtAnoCrdwubiTMOc2Q2MVd3FyyqF5TwjQELY_P2fs50q7f4

***********************************

27.мај 2019.

Медији су управо објавили да је „група владика“ упутила допис Његовој Светости Патријарху Српском Г. Иринеју тражећи измену Саопштења Сабора. Већ пре неколико дана видели смо да је Митрополит Амфилохије, не чекајући исход одговора на овај допис, поставио своје „алтернативно“ Саопштење на сајтове у својој митрополији.

Медијска прича је у целости профилисана као напад на Епископа бачког, и његов кредибилитет. Уосталом као и читава кампања која се континуирано води против њега преко медија, а која је започета непосредно пред почетак Сабора.

Оно што је изненађује јесте сама чињеница да уопште постоји захтев за измену Саопштења. Али и чињеница да су се неки Епископи издвојили од осталих кроз објављивање (и/или тражење) свога Саопштења. То је веома озбиљан проблем.

Сабор, по неким сазнањима, је као и увек до сада делегирао писање Саопштења управо Епископу бачком. Који и јесте дугогодишњи портпарол Сабора СПЦ. Имајући то у виду реченице као, на пример, „iznenađeni i razočarani pojavom teksta u kome se stvari tendenciozno prikazuju drugačije nego što je bratski dogovoreno na Saboru какве читамо у тексту дописа, јесу потпуно бесмислене.

Да појасним.

Ако је текст Саопштења саборски утврђен, то јест, ако се текст писао, читао, и кориговао на самом заседању Сабора, а затим то што је на Сабору написано, прочитано и кориговано, било и изгласано, онда је текст Саопштења оно што се након овога процеса објави на сајту Патријаршије СПЦ. А ствари се нису одиграле на овакав начин. Јер да се све десило на овај начин Митрополит Амфилохије не би са неких петнаестак Епископа писао ново измењено и допуњено Саопштење. Него би просто дао оно које је већ на Сабору написано, прочитано, кориговано и изгласано. И тиме би јасно доказали „фалсификате“ Епископа бачког. Али то није могуће, јер се није десило, и јер сигурно нема никаквих фалсификата.

Према томе, ако сам текст Саопштења није Саборски утврђен него је обавеза писања Саопштења делегирана Епископу бачком, и дата му у послушање од стране Сабора, онда оно што напише Епископ бачки јесте Саопштење Сабора. И ту се свака прича завршава. Јер да је, да карикирам, Епископ бачки, којим случајем, у Саопштењу написао да је одржан састанак са егзарсима ванземаљаца, који су боравили у дводневној посети Београду и планети Земљи, то би било Саопштење Сабора! Ни тада не би могло да постоји алтернативно Саопштење. Већ би морало да се уклони постојеће, и да се обавеза делегира Синоду, а не да самоиницијативно „група епископа“ пише некакво алтернативно Саопштење, тако да се на тај начин створа медијски хаос и хајка.

И у једном и у другом случају оптужбе на рачун Епископа бачког да је фалсификовао текст, по свему судећи, јесу недостојни ад хоминем напади без икаквог основа.

А о самом додатку који је уметнут у „алтернативно Саопштење“ сам већ детаљније писао у тексту „Саопштење на Саопштење“.

https://www.danas.rs/drustvo/grupa-vladika-ogradjuje-se-zvanicnog-saopstenja-sabora-spc/?fbclid=IwAR0CAudS1cAg9f3B4-cBZaEIFUToRKLVcGstfGn3whx3wr4hvUI1Ie5QGc4

***********************************

24.мај 2019.

А да су гости отишли сведочи и чињеница да је Денисенко управо дошао на седницу синода с кукуљем на глави. 

https://korrespondent.net/ukraine/4099702-fylaret-pryekhal-na-synod-ptsu

***********************************

24.мај.2019.

Денисенко као добар домаћин, испоштовао госте и скинуо патријарашки кукуљ са главе за фотографисање (и док гости не оду из куће). 🙂 

Ако погледате на леву страну види се да је кукуљ на столу иза њих. 

***********************************

23.мај. 2019.

Цариградски патријарх је официјелно јавио да се митрополит Емануил галски састао са „БИВШИМ МИТРОПОЛИТОМ КИЈЕВСКИМ ФИЛАРЕТОМ“.

Реакција Денисенка треба да буде веома занимљива!

 

https://fanarion.blogspot.com/2019/05/blog-post_23.html?fbclid=IwAR1GSQlpryywXdym-BULSeADQ0hmkpIoW90RnYnagk0DOKIYPnL48Ewbkv0

***********************************

23.мај. 2019.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, издао је „алтернативно“ Саопштење Светог Архијерејског Сабора СПЦ?!

Наиме, поред онога што се у медијима на све могуће и немогуће начине замагљује по питању тога да ли се Епископ Максим покајао за (неке) своје ставове или није, имамо сада и алтернативнна Саборска Саопштења!

Тако Преосвећени Митрополит издаје Саопштење које, с обзиром на оно што знамо, није Саопштење Светог Архијерејског Сабора СПЦ, иако се тако зове! Или ми сви живимо у матриксу у коме је стварност релативна ствар?

Како да ово схвати верујући народ? Да ли су постојала два СА Сабора СПЦ или само један? Ако је један да ли је ово преправљено Саопштење заиста Саопштење целог Сабора или је то Саопштење Митрополита Амфилохија о Саопштењу СА Сабора СПЦ? Надам се да сте довољно збуњени, да не постављам додатна питања.

Митрополит Амфилохије у „своме“ (?) саопштењу СА Сабора има следеће измене. Подвучени текст означава измене и додатке, а текст у угластим заградама означава делове који су избачени из Саборског Саопштења.

На позив Његове Светости, Патријарха српског г. Иринеја (уместо: На позив Сабора), Патријаршију су посетили председник Републике Србије г. Александар Вучић и председавајући Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик. После заседања, у свечаној дворани за пријеме, Сабор је са дужном пажњом саслушао излагања двојице српских лидера о стању и проблемима нашег народа у Србији и Републици Српској, [али и шире, као и] о напорима [и неравноправној борби са моћницима] за очување Косова и Метохије у саставу Србије, [и о свеобухватној помоћи државе Србије нашем народу да опстане на најсветијој српској земљи, Косову и Метохији] као и о братској сарадњи државних органа, образовних и културних установа и свих осталих носилаца јавне одговорности у Србији и у Републици Српској, на добро нашег народа с обе стране Дрине и на његово опште добро, ма где да живи.

Својим Саопштењем о Косову и Метохији, Свети Архијерејски Сабор је поновио свој непроменљиви став са претходна два Сабора.

Размотрено је и стање наше Цркве у такозваном региону, односно у државама створеним на развалинама бивше Југославије, при чему је констатовано да су анимозност и дискриминација у односу на нашу Цркву присутне, у већој или мањој мери, готово свуда – у Хрватској, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, а нарочито у Црној Гори, где је недавно од стране Владе Црне Горе утврђен (уместо: потврђен) антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама. Тим предлогом закона се специјално и намерно дискриминишу Епархије црногорско-приморска и будимљанско-никшићка, а предвиђа се чак и отимање светих храмова и њихово проглашавање за власништво државе (!). Таква решења укидају неотуђиво право грађанина на слободу вероисповести и савести и представљају директно мешање у унутрашње црквене послове. Ту су и покушаји насилног одузимања светињâ у корист канонски и реално непостојеће „Црногорске Православне Цркве” и претње да ће бити срушене поједине богомоље (црква на планини Румији и крстионица на Превлаци). Наравно, свуда – и у Црној Гори, и у Хрватској, и другде – има не мало часних појединаца и читавих заједница и организација које се залажу за правду и слободу свих. Тешко је и стање наше аутономне Охридске Архиепископије у Северној Македонији, где тренутно нема директног прогона архиепископа Јована, епископâ, клирикâ, монахâ и верникâ, али им стално над главом виси Дамоклов мач новог судског гоњења. Упркос томе, наша Црква је и даље, као и до сада, спремна за дијалог са тамошњом Црквом која већ деценијама пребива у расколу и позива је за решење проблема на аутентично канонској основи.

Највећи проблем Православне Цркве данас јесте црквени раскол у Украјини и промашени покушај Цариградске Патријаршије да тај проблем реши „преко колена”, на своју руку, без дијалога са канонском Црквом у Украјини и са Руском Православном Црквом као целином и без свеправославног саветовања. С тим у вези, Сабор остаје при свом досадашњем ставу: наша Црква не признаје новоустановљену парацрквену структуру у Украјини, на чијем челу су грађани Денисенко и Думенко, а налази се у литургијском и канонском општењу само и искључиво са канонском Украјинском Православном Црквом, на чијем челу се налази Његово Блаженство митрополит Онуфрије, и са свим осталим канонским Православним Црквама.

Везано за ово питање Сабор је примио у своју седницу Његово Блаженство Архиепископа кипарског г. Хризостома, саслушавши став Кипарске Цркве по овом питању , сагласан ставу Српске Православне Цркве.

Па да погледамо редом.

  • „…На позив Његове Светости, Патријарха српског г. Иринеја (уместо: На позив Сабора), Патријаршију су посетили председник Републике Србије г. Александар Вучић и председавајући Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик.

Колико нам је познато, председници су посетитили Сабор, и Сабор (скоро сви архијереји) је заседао у разговору са председницима, а не само Патријарх. Ако је Патријарх предложио такав сусрет, Сабор је очигледно прихватио предлог. Јер да није прихватио предлог онда не би Сабор (архијереји) седели са председницима у беседи. Зар не? Према томе, да ли је позив упутио Патријарх испред Сабора, или Сабор с Патријархом на челу, потпуно је неважна техникалија.

  • Сабор је са дужном пажњом саслушао излагања двојице српских лидера о стању и проблемима нашег народа у Србији и Републици Српској, [али и шире, као и] о напорима [и неравноправној борби са моћницима] за очување Косова и Метохије у саставу Србије, [и о свеобухватној помоћи државе Србије нашем народу да опстане на најсветијој српској земљи, Косову и Метохији]

Да ли ово избацивање речи „али и шире“ значи да председници нису говорили о проблемима нашег народа осим у Србији и Републици Српској? Будући да је тај део избачен може се то помислити. Али ипак то звучи прилично невероватно с обзиром да ће држава (Србија) да уложи одређена средства у неке епархије изван земље, како смо чули у медијима. Или можда ово избацивање значи да наш народ изван Србије и Републике Српске нама проблема о којима би могло бити речи!?

Избачено је у „неравноправној борби са моћницима“. Да ли то значи да борба није неравноправна и није са моћницима? Можда је ипак ово само сматрано за преоштар речник за једно Саборско Саопштење?

Избачено је помињање свеобухватне „помоћи државе Србије нашем народу да опстане“ на Косову и Метохији? Да ли то значи да држава не помаже наш народ на Косову и Метохији? Или значи да председници нису говорили о некој таквој евентуалној помоћи? Или та помоћ се не сматра помоћ за опстанак народа?

На крају када је реч о „украјинској кризи“.

  • Везано за ово питање Сабор је примио у своју седницу Његово Блаженство Архиепископа кипарског г. Хризостома, саслушавши став Кипарске Цркве по овом питању , сагласан ставу Српске Православне Цркве.

Овај део не постоји у Саборском Саопштењу, али постоји у овом „Саборском Саопштењу“ Митрополије црногорско-приморске. Сви знамо да је Архиепископ кипарски примљен у Патријаршију. Знамо и да је било речи о украјинском питању. Знамо и да је он изнео своје виђење решења украјинског проблема, и уопште проблема који је изазвао самовољни поступак Патријарха Вартоломеја.

Оно што не знамо је следеће. Не знамо (барем не преко медија) да је виђење решења проблема Архиепископа кипарског г. Хризостома заиста и „став Кипарске Цркве“. Архиепископ неке помесне Цркве није помесна Црква! И његов став није нужно и став Цркве. Нарочито када га он не носи у неком званичном капацитету. А чули смо на ТВ Храм да је посета Архиепископа кипарског Београду била „приватна посета“! С тим што је примљен у Патријаршију где је у току било заседање СА Сабора СПЦ.

Друго, ми не знамо какав је уопште тај став кипарске Цркве, ни да ли он уопште постоји као званични став. Јер то уопште није формално, а тиме ни јавно, обелодањено.

Треће, став кипарске Цркве о садашњој ситуацији у Украјини не мора да буде нужно истоветан (кипарском) виђењу решења проблема ове кризе. То су две различите ствари. Једно је став о садашњој ситуацији, а друго је мишљење о могућим наредним корацима. У горњем уметку у саопштење Сабора СПЦ, није јасно разграничено између ове две ствари. Само стоји да је саслушан став кипарске Цркве и да је он сагласан са ставом СПЦ! Став о чему? О украјинској ситуацији или о могућем решењу?

Четврто, веома је упитно поистовећивање става наше Цркве, са ставом кипарске Цркве у околностима у којима уопште не знамо какав је тај став. А из овог додатка у Саопштење не знамо ни о чему је тај став. То је рецепт за будуће проблеме. Јер се наш Сабор није изјашњавао о кипарском ставу (за који не знамо да постоји), а потпуно је нереално без детаљног разматрања донети закључак да ми мислимо истоветно о овако комплексном проблему.

Пето, наш Сабор се није изјаснио ни о кипарском сценарију за решење проблема односно о могућем виђењу изласка из кризе. Уколико је неко свеобухватно виђење изнето. Према томе, ни наше виђење решења тога проблема не може бити истоветно кипарској визији решења, кад ми то још нисмо ни разматрали! Ваљда логички след налаже да се то разматра након што се саслуша предлог. Ако архијереји сматрају да су адекватно размотрили предлог кипарског Архиепископа и већ одлучили по томе питању, онда треба да постоји одлука са прецизним детаљима. У том случају оваква конструкција типа „ми исто мислимо“ је такође потпуно непримерена.

Имајући све ово у виду, поставља се озбиљно питање зашто је уопште потребно да ова реченица стоји у Саборском Саопштењу? До те мере потребно да се чини оваква медијски спектакл са два Саопштења о једном Сабору! Нарочито је ово важно питање зато што је ово једина суштински битна измена у овом „алтернативном“ Саопштењу које из неког разлога објављује Митрополија црногорско-приморска? Остале измене су, као што сви могу да виде, козметичке или помало полемичке природе, по питању више политичких ставова или афинитета, него било чега другог. А ова последња се тиче еклисиологије и као таква најважнија је. И сам Сабор (ма коме год саопштењу веровали) каже да је црквени раскол у Украјини „највећи проблем Православне Цркве данас“. Према томе ово свакако јесте и најважнија измена (додатак, уметак) у Саборско Саопштење.

Од какве користи је тај додатак, и коме је потребан и зашто?

***********************************

23.мај.2019.

Архијепископу кипарсоком, изгледа нису добро превели какав је став СПЦ по питању украјинске кризе, или је он заборавио шта су му рекли на путу до Грчке?

У интервјуу Ромфеи, Архиепископ Хризостом сматра праведним то што ни једна од помесних Православних Цркава није заузела став ни у корист цариградског патријарха Вартоломеја ни у корист предстојатеља Руске Православне Цркве Патријарха московског Кирила.

Занимљиво! А управо се вратио из посете нашој Цркви која је на своме Светом Архијерејском Сабору званично (опет) изразила свој став. А он гласи:

„…наша Црква не признаје новоустановљену парацрквену структуру у Украјини, на чијем челу су грађани Денисенко и Думенко, а налази се у литургијском и канонском општењу само и искључиво са канонском Украјинском Православном Црквом, на чијем челу се налази Његово Блаженство митрополит Онуфрије, и са свим осталим канонским Православним Црквама.“

Да ли има још нешто што се „изгубило у преводу“ видећемо у наредном периоду.

https://spzh.news/ru/news/62331-predstojately-kiprskoj-cerkvi-problemu-ukrainy-nuzhno-reshaty-vsem-vmeste

 

***********************************

23.мај.2019.

Настављају се посете Кијеву од стране архијереја цариградског трона. Пре неколико дана тамо је допутовао Данил памфилијски, егзарх патријарха Вартоломеја. А јуче је допутовао и Емануил галски, који је иначе, пред доделу Томоса, председавао „објединитељним“ сабором расколника у Кијеву.

Ове посете имају за циљ да стабилизују ситуацију и односе између Денисенка и Думенка, двојице „поглавара“ нове расколничке Цркве. 

Цариград жели да сачува своје „дело“. А будући да ова „аутокефална црква“ заиста није аутокефална, онда са решењима долазе егзаси онога који себе сматра главом свих Цркава.

***********************************

23.мај. 2019.

У јавност већ постепено излазе информације о томе шта је заправо предлог Архиепископа кипарског за решење украјинске кризе. И док неки у нашој Цркви (првенствено подржаваоци Епископа Максима у скорашњем спору око његових изјава) са одушевљењем изражавају подршку кипарском ставу (који званично није ни познат) са друге стране информације о самом садржају овога кипарског предлога не могу а да не уливају озбиљно неповерење. О овоме ће засигурно бити више речи у наредном периоду.

Међутим, предавање Цариграду овласти и прерогатива које припадају аутокефалним Цркавама није пут за зацељење проблема. 

Такође, стварање неких вештачких Цркава и паралелних Црквених структура није пут ка јединству.

Легитимизација неканонских поступака (било чијих, па и цариградских) није пут ка јединству.

Прихватање више него спорне еклисиологије не може се правдати жељом за миром и јединством.

***********************************

22. мај. 2019.

Денисенко (тзв. Филарет, тзв. Патријарх Кијевски) дао је још један интервју.

Неколико занимљивих запажања г. Денисенка.

Када говори о проблематичном статусу нове „цркве“, након доделе такозване аутокефалије, набраја неколико главних проблема. Он каже да су захвални патријарху Вартоломеју на томосу, али да не прихватају све што је у њему записано. По речима Денисенка проблеми су следећи:

1. Миро – црква у Украјини је учињена зависном од Цариграда. Јер ако нам Цариград не да миро ми не можемо да вршимо таинства.

2. Дијаспора – скоро све помесне Цркве имају дијаспору, и управљају са њоме, а нама је то забрањено томосом.

3. Предстојатељ – (мисли на Думенка твз. Епфифанија) је зависан од Цариграда јер и он сам говори да не зависи све од њега иако је предстојатељ и има синод и сабор.

4. Статус Патријархата – није нам дат патријархат јер патријархат не може бити зависан од другог патријархата (цариградског). Зато смо митрополија да би били потчињени Цариграду. Ми хоћемо да будемо независни и од Москве и од Цариграда.

Цео интервју на украјинском:

______________________________________

***********************************

22. мај. 2019.

Архиепископ кипарски се брани од медијских написа да је Патријарх Вартоломеј експлицитно забранио учешће Архиепископа албанског Анастасија у саветовању са предстојатељима осталих Цркава по питању украјинске кризе.

Чињеница је да су у састанку са Архиепископом Хризостомом кипарским недавно на Кипру учешће узели само александријски, јерусалимски и антиохијски патријарси, и ниједан други предстојатељ.

Нејасно је следеће.

1. на која и каква саветовања се односи евентуална забрана?

2. ако Архиепископ кипарски није добио такво „наређење“ или препоруку од цариградског Патријарха, да ли је можда Патријарх Вартоломеј забранио или тражио неучествовање Архиепископа албанског директно од њега самог, или преко некога трећега.

____________________________________

“I have not received any order! I am leaving for Serbia, Bulgaria, and Greece to discuss the Ukrainian issue”

Archbishop Chrysostomos II of Cyprus gave an immediate response to recent press reports that Patriarch Bartholomew was opposed to Archbishop Anastasios of Tirana participating in the dialogue with the other patriarchs concerning the Ukrainian question. At the same time, Archbishop Chrysostomos said he would leave in the coming days to Serbia, Bulgaria, and Greece, to meet the primates of these Churches and discuss this issue with them.

We publish here below Archbishop Chrysostomos’s communiqué, dated May 14, 2019:

“In response to recent press reports referring to Ecumenical Patriarch Bartholomew’s refusal to allow Archbishop Anastasios to participate in discussions with the other primates of local Orthodox Churches on the Ukrainian issue, as these articles do not express the Ecumenical Patriarchate’s views, Archbishop Chrysostomos of Cyprus, who initiated these meetings, states the following:

1. We did not receive such an instruction or recommendation from the Ecumenical Patriarch Bartholomew concerning the non-participation of Archbishop Anastasios of Albania in meetings with other primates on the Ukrainian issue.

2. Not only have we yet to receive such an instruction or recommendation, but I have myself personally and constantly informed the Archbishop of Albania about all my meetings that have taken place so far with the primates from the Middle-East. Besides, the Archbishop of Albania himself had a telephone conversation with the three primates of the former Middle East patriarchates during my meeting with them in Cyprus.

3. In the coming days, God willing, I will travel to Serbia, Bulgaria and Greece, where I will meet with the primates of these Churches. I have fully informed the Archbishop of Albania about it.

In conclusion, I declare that such articles are not useful and if, indeed some are interested in the good of the Ecumenical Patriarchate and truly love the Ecumenical Patriarch, they must address these issues with particular attention.

Let them leave the primates complete the work they have undertaken with the consent of the Ecumenical Patriarch, a work that we hope, with the help of God, will bring a positive result for the good of Orthodoxy and for the glory of God. We recommend everyone to show respect, and not to spread unfounded information.”

« I have not received any order! I am leaving for Serbia, Bulgaria, and Greece to discuss the Ukrainian issue »

***********************************

21. мај. 2019.

Бугарски Патријарх Неофит примио је кипарског Архиепископа Хризостома који је дошао у посету бугарској Цркви у да представи своје виђење решења за кризу изазвану потезима Патријарха Вартоломеја у Украјини. Ово је једна у низу посета предстојатељима православних Цркава, након његове посете грчкој и нашој Цркви.

Поруке које носи кипарски архиепископ предостјатељима, и предлог решења украјинске кризе, нису још познате широј јавности. Може се претпоставити да је његово виђење решења некакав широки компромис. Међутим, нејасно је да ли је тај компромис 1. еклисиолошки, канонски и богословски исправан, 2. реалан и спроводљив, 3. прихватљив за све учеснике. 

Претпостављам да ће, уколико се у ову проблематику озбиљно уђе, највећи камен спотицања бити управо прва од горе наведених тачака (а не друге две). Уколико се о њој не буде адекватно и детаљно расправљало, у атмосфери када од стране Фанара све чешће чујемо неке богословске, канонске и еклисиолошке изјаве које се косе са наслеђем Цркве, проблем ће се само додатно погоршати. _____________________________________

Българският патриарх Неофит се срещна с Кипърския архиепископ Хризостом II

20 май 2019 13:30, Българска Патриаршия

Българският патриарх Неофит се срещна с Кипърския архиепископ Хризостом II

Днес се състоя среща между Светейшия Български патриарх Неофит и Негово Блаженство архиепископът на Кипър Хризостом II, който е на кратко посещение у нас. По време на приема бяха споделени чувства на братска любов и приятелство между Българската православна църква и Кипърската архиепископия.

На срещата участие взеха и Техни Високопреосвещенства Пловдивски митрополит Николай, Неврокопски митрополит Серафим, Старозагорски митрополит Киприан, Врачански митрополит Григорий, Видински митрополит Даниил и Негово Преосвещенство Мелнишки епископ Герасим, главен секретар на Св. Синод.

Приемът завърши с пожелание за дълголетно служение на Св. Православна църква, ревност в проповедта и надежди за бъдещи срещи и служение пред Божия престол.

Като знак на признателност Светейшият патриарх Неофит получи в дар плакет с образите на апостолите Павел и Варнава, а Светейшият патриарх Неофит подари на Кипърския архиепископ Хризостом енголпие с образа на св. Климент Охридски.

http://www.bg-patriarshia.bg/news.php?id=290817&fbclid=IwAR2uE3MpkaryHj_EAY529ACKH3xY5BwOQeKagpVomUdD0MWjnMfjcWUtvo0

***********************************

***********************************

***********************************

Advertisements

2 thoughts on “Криза у Православној Цркви (АЖУРИРА СЕ)

  1. Брате Ведране, занимљиво је да архиеп. Хризостому није пало на памет да каже нпр. ово: „АКО је тачна вест коју неки медији преносе, да је Цариградски патријатрх забранио учешће архиеп. Анастасију, то би значило нарушавање односа двеју аутокефалних цркава, који подразумева немешање у унутрашње ствари друге Цркве.“ Значи у кондиционалу – „ако“. Чињеница да он нешто тако није рекао ни у кондиционалу показује да је у његовој глави у суштини тај вирус који Цариград усађује свима – да је он не први међу једнакоима него први без једнаких. Јер само из те позиције Вартоломеју може пасти на памет да ЗАБРАНИ првојерарху друге аутокефалне Цркве да нешто уради.
    Молба да ставиш и линк за ту вест на енглеском.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s