Када се наш народ досељавао у Аустралију трудио се да оснива Црквене заједнице где год је то било могуће. Међутим, ови почеци су често били повезани са тешком материјалном ситуацијом и немогућношћу издржавања сталног свештеника. Први српски свештеник у држави Квинсланд (и други српски свештеник у Аустралији), Будимир Ђукић, који се доселио у Аустралију у септембру 1950 г. живео је и радио на својој фарми банана и од тога се издржавао, а повремено би долазио у град Бризбен где је било више наших људи, да ту богослужи.
По сведочанству једног времешног очевидца ових догађаја, када би отац Будимир долазио на богослужења он би великодушно са собом довозио мноштво банана у приколици свога аута, које би затим делио српском народу. Међу народом је био и приличан број оних који су били немарни према богослужењу, али би из захвалности према свештенику због банана ипак долазили, а временом би и њихово срце мекшало, па су тако, преко банана, постајали редовнији и ревноснији за богослужење.
Овај Христов слуга је тако хранећи своју паству бананама учио све да је неопходно хранити и душу. Ако, понекад, помислимо да је у нашим појединачним животним околностима тешко испуњавати заповести Господње, сетимо се само да је закон Христов врло једноставан. То је закон љубави. Тај закон само од нас тражи да на неизмерну љубав Божију, колико је могуће, узвратимо љубављу према Богу и ближњем. Ни једна животна околност нас у томе не може спречити јер „…нас ни смрт, ни живот, ни ангели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем“. (Рим. 8. 38-39)
Вјечнаја памјат протојереју Будимиру, који је бананама угађао Богу испуњавајући заповест о љубави, и од нас захвалност за његов труд на њиви Господњој.
созерцање 