Две врсте мисионарског рада – отац Андреј Филипс

876-StElena-dpd-9-800-433x600

Много се чини у име мисионарског рада. Нешто од тога је добро, нешто лоше, и неки се компромиси чине не из пастирских разлога („икономије“), него због своје личне популарности, то јест, због сујетне славе, и због појављивања сопствених фотографија свугде. Они који ово раде* обавезно падају, а њихов рад се своди на ништавило.

Истински мисионарски рад је дубок, траје генерацијама и вековима, увек је од срца, живи је пример жртве. Можемо да се сетимо апостола, и равноапостолних као св. Јелена, Св. Нина грузијска, Св Кирило и Методије, Св Олга, Св Стефан пермски, Св Герман аљаски, Св Серафим саровски, Св Јован кронштадски, Св Николај јапански, Св Јован шангајски….

Неаутентични мисионарски рад, увек главоносни а не срценосни, је површински и брзо бледи. Већина „обраћених“ пуким интелектуализмом падну у философирање и теоретисање, или пак реформаторство, или циницизам, увек се губећи и нестајући, као и њихови гуруи, псеудо-старци, или самопостављени старци, који су их обратили у своје личне фантазије.

Како да препознамо истинског мисионара? „По плодовима њиховим познаћете их“.

Извор: http://www.events.orthodoxengland.org.uk/two-types-of-missionary-work/

*Уклонили смо име које отац Андреј помиње.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s