Можда „аутокефална“, а сигурно зависна „црква“

Можда „аутокефална“, а сигурно зависна „црква“

20181129 Mozda autokefalna a sigurno zavisna crkva Andrejevska

Већ више од двадесет година Михаил Денисенко, самозвани патријарх расколничке УПЦ – КП, Филарет, понавља једну исту фразу „Нам потрібна незалежна Церква“, то јест, „нама је потребна независна Црква“. Или фразу „у независној држави треба да постоји независна Црква“. Ово је постала његова матра којом је успео да опије добар део народа. А наишао је брзо и на симпатије и отворену подршку од стране световних власти у земљи, које су у овој идеји виделе своју шансу да добију још једну полугу којом би могли да контролишу бирачко тело.

Трагедија оваквог стања ствари је више него очигледна. Међутим, оно што би, да није трагично, било комично, јесте да ће Украјинци под том фразом „независне Цркве“ добити можда најзависнију до сада структуру, тзв. „цркву“. Две расколничке структуре замениће трећа, још трагичнија од прве две.

Пре месец и по дана читајући саопштење Цариградског Патријархата постављао сам себи питања о томе каква ће у суштини бити та намеравана украјинска аутокефалија, ако имамо на уму да Цариград планира да успостави мрежу ставропигиона широм Украјине (а вероватно и изван Украјине). Ево делића тога размишљања:

Прва ствар која привлачи пажњу јесу речи да се успоставља „један од многих“ ставропигиона. Дакле, план је да се успоставе многи ставропигиони. Ставропигијални манастири и цркве су под директном управом Патријарха. Уколико је намера цариградског трона да некој црквеној структури у Украјини додели аутокефалност, поставља се питање како ће у аутокефалној Цркви функционисати ставропигијални манастири који нису у надлежности локалних архијереја и локалне помесне Цркве, па ни локалног поглавара Цркве, него подлежу Цариградском Патријарху? Остаје утисак да ни о каквој додели аутокефалности Украјини овде није реч него просто о успостављању контроле цариградског трона на канонској територији Руске Православне Цркве, а сада канонске Украјинске Православне Цркве, под изговором доделе аутокефалије некој апстрактној „Украјинској Цркви“.[1]

Ово размишљање више није никаква спекулација. Данас сазнајемо да постоји списак од, оквирно, двадесетак ставропигиона који се намеравају предати Цариграду. Историјска Андрејевска Црква је већ предата Цариграду, а остале следе. Спискови постоје, предаја је у току. Све ово у суботу је потврдио и митрополит Иларион (Алфејев). [2]

Говори се и о неким милионским средствима која су или отишла или треба да оду на рачун ЦП. Поред тога Цариград намерава да тој новој расколничкој црквеној структури не преда право освећења мира, што значи да то што им доделе по питању „независне Цркве“ ипак неће бити пуноправна аутокефалија, него нешто што ће за свога фактичког поглавара имати Цариградског Патријарха. Дакле, ради се, напростије речено, о преузимању контроле од стране Цариграда над канонском територијом Руске Православне Цркве. А духовним речником изражено, ради се о формалном присаједињењу Цариградског Патријархата украјинском расколу.

20181129 Mozda autokefalna a sigurno zavisna crkva porosenko

 

 

 

 

 

 

 

 

Никакву реалну самосталност та украјинска „црква“ неће уживати нити имати. Највероватније, по најавама, неће имати ни патријарха, то јест, неће јој бити додељен статус патријаршије. Оно што ће Украјинци можда добити јесте „аутокефалност“ на неком цариградском папиру, али свакако не независну Цркву. Свакако не истински аутокефалну Цркву, за коју се гуру и инспиратор ове скоро тродеценијске агоније, Денисенко, тако силно залагао. У суштини, биће то један апсурд, то јест, биће то зависна аутокефална „црква“. Апсурд какав и приличи лудилу које прожима цео овај богоборни хаос.

Ако по страни ставимо каноне, историју, право, територије, аутокефалију итд., итсл., оно што највише забрињава и што показује једну тешку црквену патологију у понашању Цариграда јесте чињеница да Цариград никога више не слуша. Или прецизније, не слуша никога из Цркве. Ни једна помесна Црква није отворено подржала Цариград. Скоро ни један Архијереј јавно није подржао Цариград. Многи су иступили против. Иступили су против и неки Патријарси и Синоди-Сабори. А још је више било покушаја, изван медија, да се разговара са Цариградским Патријархом, насамо, и да му се укаже на чињеницу да је боље да се одлуке доносе заједнички, саборно, слободно од политике, притисака, спољних интереса, а у интересу Цркве. Било је покушаја да му се стави до знања да нема подршку у Цркви, да његов начин решавања проблема у Украјини јесте погрешан, да му се, из прве руке, предочи тешко стање у коме се налази сада мученичка Црква у Украјини (УПЦ под митрополитом Онуфријем), да му се укаже да игнорисање реалне и живе Цркве у Украјини није црквено одговорно понашање. Али, авај! Као да причају зиду.

Изгледа да Цариградски Патријарх више никога не слуша у Цркви, сам је себи постао довољан. Што је још један апсурд. Када онај који је први у Цркви не слуша Цркву он негира себе. То је себенегирајући и духовно самоубилачки чин, који је као такав, светојустиновски речено, разумљив и комарчевој Црквеној савести. Можда је сувишно подсећати да је потпуно јасно, још од апостолских времена, као што је и сасвим логично, да први у Сабору Епископа не може бити први без Сабора који му даје легитимитет. Сабор му даје његову „првост“. Јасно је, дакле, да први не може решавати било шта мимо, а нарочито не противно, Сабору у којем он јесте први. Чим први постане и самодовољан, он престаје да буде први, јер тада постаје једини. Издваја се из Сабора, издиже се изнад њега. Такав поредак одражава неку другу и другачију еклисиологију.

20181129 Mozda autokefalna a sigurno zavisna crkva bart

Да се све ово дешава у неком манастиру, да је, на пример, Игуман одлучио да више никога не слуша, да самостално оснива манастире, метохе, по другим епархијама, да ради шта хоће, да прича да су остали игумани неспособни јер нису урадили ово или оно, да преко пута већ постојећег манастира у неком месту зида свој, нови, који би требало да буде „народни“ (можда, независни (?) и слично)., као да овај први манастир ту већ не постоји, такав Игуман би експресно био рашчињен! И био би, с правом, назван рушитељем Цркве Божије.

Толико је озбиљан овај проблем. Проблем се у мањој мери тиче онога о чему се, на жалост, највише расправља, а то су територије, канони, правила, томоси, права, овласти, некретнине, итд. А више се тиче Црквене свести и самосвести, самог тела Христовог. Тиче се најдубљег богословља Цркве и Њеног израза у овоме веку, и Њеног сведочанства распетог и васкрслог Христа. Јер Црква не може сама себе да негира. А сада имамо управо то, од стране неких потпуно негирање чињенице да Црква у Украјини већ постоји. Вековима. Негирање чињенице да Црква позива на саборно решавање овог проблема. Негирање чињенице да је ово политички, геостратешки и сваки други пројект, а не Црквени.

Они који су испред и поврх онога што је важније и претежније, поставили као свој идолизовани циљ, независност, не марећи за цену, не марећи за методе које ће користити да циљ постигну, а поврх свега изражавајући спремност да у своме науму рушилачки удрарају на саму Цркву, остаће без свега. Нити ће украјинци добити црквену независност (аутокефалност) коју неки траже, нити ће добити неку нову своју канонску Цркву, мимо оне, канонске, коју већ имају и у којој су призвани да се спасавају.

Питање је само, колика цена ће бити плаћена да се та, већ сада прескупа, лекција научи. А Црква ће, као и увек, носити Крст Христов и њиме сведочити, победу и Васкрсење.

чтец Ведран Гагић

29. новембар 2018

pecat mali

[1] https://sozercanje.wordpress.com/2018/10/13/нека-размишљања-о-одлуци-синода-цариг/

[2] https://youtu.be/Nt1883ydROw

 

Advertisements

One thought on “Можда „аутокефална“, а сигурно зависна „црква“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s