Размишљање пред избор Патријарха

Српска Православна Црква се налази пред избором свога 46. предстојатеља који ће на трону српских патријараха да наследи блажене успомене Патријарха Иринеја. Бела панакамилавка и инсигније патријарашког достојанства ускоро ће красити једног од архијереја Цркве српске. Ко и какав ће бити тај архијереј одлучиће Свети Архијерејски Сабор на изборном заседању 18. фебруара. Иако се на све стране спекулише с именима кандидата, за Цркву су далеко важнији дарови и врлине који у овом историјском тренутку треба да красе Патријарха да би успешно обављао своју службу. Изнећу једно размишљање о томе какве квалитете треба да поседује будући Предстојатељ СПЦ да би успешно руководио Црквом у сусрет изазовима с којима ћемо се суочити у периоду који нам предстоји.

Наша Црква је имала благослов Божији да претходници будућег патријарха заиста буду људи који су на најбољи могући начин успели да понесу Крст служења и правилно управе брод српске Цркве кроз пучину узбурканог историјског мора. Уздамо се да ће, уз помоћ Божију, тако бити и у будуће. Али као што свако време има своје специфичности тако и ово време пред нас ставља цео низ јединствених потешкоћа које смо дужни да превазилазимо.

Свима је јасно да је Црква тренутно изложена до сада невиђеном медијском, хибридном, политичком, геополитичком, друштвеном, и ко зна каквом све не рату. Заједички циљ свих ових ратова јесте срозавање угледа, а самим тим и утицаја, СПЦ у друштву. Овај циљ се постиже на разне начине. Најпре, уплитањем Цркве у дневнополитичке обрачуне зарад даљег компромитовања њене улоге у друштву. Затим, скретањем са позиције коју је СПЦ богословски одговорно заузела по питању међуправославних односа и самим тим преусмеравање курса СПЦ на терен геополитичких обрачуна светских сила. Црква је стешњена у дефанзивну позицију кроз инструментализацију разних афера, истинитих и лажних. Сваки покушај самозаштите од ових напада само се користи као повод за нови напад. Пример тога смо видели у јануару ове године у када је СПЦ медијски жигосана зато што екипа једне телевизије није добила благослов за снимање и улазак у посед Цркве у Србобрану.

У таквом контексту пред архијерејима српске Цркве стоји задатак избора новог патријарха. Овај избор носи вероватно већу тежину него неколико претходних избора. Историја ће зато с посебним словима да обележи овај избор али и појединчано све архијереје који у њему учествују као и њихов појединачни допринос за будућу судбину СПЦ. Овај избор је у ствари избор за бити или не бити СПЦ. Избор између тога да ли ће наша Црква да сачува своју самосвест, дух, аутокефалију, пре свега у црквеном али, пренесено, и у политичком смислу, тј. своју независност. Да ли ће остати одлучно усмерена на служење Јеванђељу Христовом, а не интересима било које идеологије и политике?

Уколико наши архијереји изаберу лоше метафорично ће отворити врата и прозоре СПЦ усред урагана који ће одувати кров са духовне грађевине. Уколико изаберу добро, у шта сам уверен и чему се молитвено надам, Духом Светим ће се утишати бура, а ови саборски оци остаће забележени као мудри пастири.

Свесни наведених чињеница, као и потреба Цркве у овом историјском моменту, владике ће сигурно размишљати и о личним квалитетима будућег Патријарха. Чини ми се да ће ова размишљања највероватније да се крећу око три основне теме.

На првом месту биће важно да будући патријарх буде добар богослов, који је теолошки виспрен и способан да проникне у финесе богословља, а да притом буде и чврсто утемељен на православном предању. Ово је важно јер нови патријарх не само да мора да решава отворена питања црквених образовних институција (на пример, отворена питања на Православном Богословском Факултету у Београду, питања програма средњих богословских школа и слично) него и зато што ће морати да разматра мноштво супростављених аргумената и ставова који проистичу из сложених и све сложенијих односа са Цариградском Патријаршијом и другим помесним Црквама. Богословска оштрина биће потребна патријарху и у нуђењу пастирски јасног одговора Цркве на изазове савременог друштва. Ту су етичка, биоетичка и морална питања (на пример, вештачка оплодња, истраживања са ембрионима и матичним ћелијама, питања зачећа и краја живота и слично), као и антрополошка питања која се тичу људског достојанства и човекове улоге у творевини (на пример, екологије, хуманизма, кибернетизације и слично). Ова тематика може да постане доминантна у друштвеном дискурсу у периоду који је пред нама и Црква ће сигурно бити пастирски приморана да нуди одговоре у целом низу дилема везаних за поменуте теме у различитим контекстима.

На другом месту, биће важно да нови патријарх буде и добар организатор. Ограничења црквеног деловања, ратови, кризе, бомбардовања, прогони и турбуленције у држави, у протеклом периоду значили су да је СПЦ била приморана да се бави текућим проблемима, а да своје боље унутрашње уређење остави за неко боље време. Поред наведног, постојао је и (не)свесни отпор покушајима успостављања бољег унутрашњег уређења. Тај отпор је долазио из теолошких кругова који су усмеравали пажњу на еклисиологију коју карактерише апсолутност епископске власти у његовој епархији. Ове и сличне теолошке теме у одсуству паралелног развоја структура које јачају саборност довеле су до неизбалансираног односа где је слобода и епископска власт у епархији несвесно почела да се доживљава као „слобода“ и од Сабора. Ово се показало као штетно за јединство Цркве и изискује успостављање еквилибријума. Као пример, свакако не једини али најбенигније илустративан, можемо да наведемо и одређена искакања из утврђених оквира у богослужбеној пракси. Разноликост богослужбеног израза сигурно представља богатство и академски је занимљива али се понекад дешавају и одређена искакања која представљају пастирски проблем. Овде на уму имам првенствено неке егзибиционизме где се по произволу мењају важни литургијски моменти или користе преводи текстова који у себи садрже богословски упитне формулације, или случајеве где се врше саборски неразматране канонизације и слично. Све наведно тешко је исправити без јачања иституција Сабора и Синода, као и њихових помоћних и радних тела. Поред институционалне ту је још и нарушена територијална кохезија, што због уплива (гео)политике што због других фактора. Све ово представља не малу потешкоћу у настојањима да се неокрњеним очува јединство СПЦ што је императив за будућег патријарха. Зато ће пред новим патријархом бити и изазов јачања унутрашњег јединства који је тесно везан са побољшањем унутрашњег уређења и руковођења Црквом. Биће неопходна и дуго очекивана реформа Устава који ће да унапреди уређење свих епархија по свим регионима и у свим земљама где се СПЦ налази.

Најзад, биће важно да нови патријарх буде способан да увек и на сваком месту најјасније искомуницира интересе СПЦ, као и да их чврсто заступа на свим местима и у сваком контексту. Тако да је трећи очекивани квалитет будућег патријарха добра способност комуникације. Не само да ће Патријарх, као представник Цркве на многим домаћим и међународним, интерправославним и међуконфесионалним форумима, бити задужен да адекватно и концизно изнесе позицију СПЦ, него ће под руководством новог Патријарха и сама Црква преко својих тела морати још више да унапреди своју комуникацију са клиром, паством и друштвом уопште. За ово ће бити неопходна даља имплементација нових технологија у рад Црквених тела где год је то корисно и могуће. Што уједно значи и осавремењивање црквених административних структура и ниво транспарентности који треба да улије поверење и спречи штетна деловања према Цркви било да долазе споља или изнутра.

Најзад као посебан квалитет и услов sine qua non за новог Патријарха требало би да буде његова безусловна и непоколебљива верност Цркви која га је изабрала. Чврсто верујем да ће наши архијереји изабрати управо таквог предстојатеља. Верујем да неће да се руководе ни дневном политиком ни медијском халабуком него ће бирати некога ко је већ делима у својој епархији потврдио да поседује наведене и за Цркву у овом тренутку неопходне квалитете, изузетног богослова, организатора, и комуникатора. Али поврх свега највернијег сина своје Цркве.

Чтец Ведран Гагић

8. фебруар 2021.