Коме је пред избор Патријарха неопходан хаос у СПЦ?

Коме је пред избор Патријарха неопходан хаос у СПЦ?

Што је изборни Сабор ближе то појединци дижу тензије све више и више. Зато што просто постоје људи, па и у Цркви, којима је хаос природно стање и станиште. Они где год се појаве око њих је хука и хаос, а где год прођу оставе пустош.

Многи од оваквих људи, иако не сви, су на дигиталном попришту. Ту су у функцији аноимних, мада не баш, иако они тако погрешно мисле, црквених коментатора и агитатора. Међутим, ове недеље предњаче аналогни као и прокси агитатори о чему нам сведоче писани медији који су окупирани местом одржавања изборног СА Сабора СПЦ. Па да укратко изложим ову највећу црквену занимљивост протеклих пар дана на следећи начин.

Новинари кажу да неким архијерејима СПЦ смета избор хотела Хилтон као преноћишта у току изборног СА Сабора. Ваљда зато што су скромни. Смета им и Крипта храма као место самог изборног Сабора, ваљда зато што је сувише раскошна? Приморани смо да спекулишемо. Можда им Крипта смета и зато што се плаше да их, ако се не искључе камере, види неки тутор Храма задужен за сигурносни надзор док се премишљају за кога да гласају пре него узму папир и напишу име свога кандидата за патријарха. Сви знамо да владике имају рукаве у распону од 2 метра којима могу да заклоне целога другог омањег сабрата архијереја. Зар је тешко онда да заклоне неколико слова имена кандидата који у распону достижу једва 10cm?

Унутрашње камере ће сигурно бити искључене, али чак и кад не би биле, оне не представљају никакав проблем за тајност избора. Прво зато што сигурносне камере не снимају у резолуцији која може да сними слова на папиру. Друго, зато што не постоји 40+ камера, по једна над главом сваког архијереја, да би било какво снимање имало неког смисла. Када би биле укључене, оно на шта би, у хипотетском смислу, могле да утичу јесте да сниме неки евентуални покушај ремећења изборног процеса. Чак, у томе смислу оне би биле гарант правилности избора Патријарха, а не препрека, па би стога могле да сметају само онима који имају неплемените жеље/намере, а не архијерејима Цркве Српске.

Уосталом, зар архијереји који су по својој служби чувари учења Христовог по цену живота, могу да буду у страху од камера при избору Патријарха? Чега се плаше? Па већ је свима упућенима и онако познато ко ће како да гласа. Тако да би без проблема могли да врше избор и у директном ТВ преносу, а да се нико не изнанади њиховим „тајним“ гласом.

Међутим, шта кажу сами архијереји који су се жалили? Њих четворица. Ово за Хилтон и Крипту јављају нам медији ослањајући се на „саговорнике“ из Цркве, а архијереји, потписници представке Синоду, жале се само на Крипту. Не жале се на Хилтон! Занимљиво! Изненађујуће! Шта се десило с Хилтоном? Не знамо, можда медији знају? Али Храм је за четворицу архијереја потписника и даље проблем. Имајући у виду општепознату чињеницу да је Патријаршија већ деценијама под надзором, чудно је да њима сада смета Храм који испуњава све услове за изборни Сабор, и епидемиолошке и симболичне и историјске и уставне (иако појединци по друштвеним мрежама лажу о кршењу правила).

Такође, знамо да су неки архијереји због пандемије самостално мењали вековни начин причешћивања. Истовремено су медији који сада „брину бригу“ за изборни процес у СПЦ хвалили те архијереје, а нападали неке друге архијереје који су служили Св. Литургију, и то су радили на најбруталнији, најнецивилизованији и најнедемократскији начин. Сада одједном оним архијерејма који су се држали свих мера, чак и преко онога што је било неопходно, више не смета то што би у случају изборног Сабора у Патријаршији кршили све могуће епидемиолошке мере. Не смета им ни то што би седећи у саборској сали на неколико педаља један од другог угрожавали тајност гласања један другоме. Нити новинарима смета то исто. Не чујемо ни позиве на одговорност, које смо ad nauseam слушали пре. Не чујемо поуке о неискушавању Бога нашом неодговорношћу. Не чујемо ни пастирске поуке о неугрожавању туђих живота. Нарочито здравља и живота старијих архијереја. Ништа од тога више није релевантно? Важне су само камере? И евентуално Хилтон?

Да ствар буде бизарнија, све се ово дешава у време када хара нови вирулентнији сој вируса, који излаже ризику и оне који су већ преболели једну инфекцију covid-19. Чак је и владика Пахомије, који је неосетно пребродио инфекцију covid-19 пре више месеци и имао антитела, сада у болници са поновном инфекцијом. Зар нас све ово не наводи да се питамо, откуд овакав преокрет у реторици и ставовима?

А шта каже Св. Ахијерејски Синод? Новинари на основу „саговорника“ из Цркве терете Синод за одлуке о Хилтону и Крипти. Кренимо редом. Прво, Синод је једино тело које одлучује о изборном Сабору. Не одлучују петиције. Сетимо се да је блаженопочивши Патријарх Иринеј у Жичи прошле године, одбио петицијашење које је оставило мрљу на тако значајном јубилеју наше Цркве. Друго, Синод још није ни издао Саопштење! Оно ће изаћи тек када буде било коначне одлуке. Дакле, сва халабука је свирање у празно јер одлуке још нема! Зар није чудно да медији трубе ли трубе, представка четворице архијереја излази у јавност, а Синод још није ни издао Саопштење јер и даље разматра и одлучује? На основу чега онда медији тврде да је одлучено то што тврде да је одлучено? Ко их је инспирисао на такав однос у и према Цркви?

Крајњи резултат свега јесте да, захваљујући, „саговорницима из Цркве“ (и) пошиљаоцима ове представке, који су је послали и медијма, по ко зна који пут бива пљувачина и поруга на Синод, на све Архијереје и на целу Цркву. Јер све што је уследило јесте покушај бацања блата на цео Сабор Архијереја који се још није ни сабрао и на сам избор Патријарха. Да не помињемо скандализовање верних и јавности уопште.

Дакле, драги „саговорници“ из Цркве и достављачи медијима представке четворице архијереја, зашто сте то урадили знајући за крајњи исход? А све то сте радили због жалбе на шта конкретно? На Хилтон и Крипту? На жалост, у овим захтевима и повицима на Цркву нема ништа легитимно, осим ако нису у питању личне преференце, што је ОК, али Црква се не руководи личним захтевима. Можда би неко више волео да буде на подном грејању у Крипти уместо у соби без грејања у Патријаршији? Они који се нерасудно и неразумно служе јефтиним популистичким триковима, они који замајавају народ и изазивају револт на Цркву прозивајући је за све и свашта, они који непрестано наносе ударце Цркви, требало би да се замисле над собом ако имају и мало савести. И нека се не заваравају причама да Синод није Црква. Јер ни ми верници нисмо Синод па нас све ово боли. А сви заједно ипак јесмо Црква.

А сада да видимо још нешто што је чудно. Мини петиција/жалба/тражење/представка четворице архијереја датирана је још 5. фебруара, а написана вероватно и пре. Она је достављена Синоду 10. фебруара на сам дан када је и била седница Синода. Иако је састављена најмање 5 дана пре! А затим је достављена и осталим Архијерејима и новинарима. Зашто није предата Синоду 5.;6.;7.;8.;9. фебруара него баш на дан када медијски „саговорници“ из Цркве јављају медијима наведене „проблеме“? Зашто баш тада, у задњи час? Дакле тек од 10. фебруара имамо, изгледа синхронизовано, ударање пацки Синоду којим председава митрополит Хризостом, истовремено и преко петиције и преко медија, а пре тога данима је трајао мук. Најмање пет дана. Зашто тако? Ко је то осмислио?

Помињање Крипте, Хилтона, камера, Вучића, државе, Синода, синодалаца је потпуно скретање пажње јавности и чисто замајавање. Да је предложена Патријаршија као место одржавања изборног Сабора захтев би тада вероватно био да се Сабор одржи у Крипти. Помињале би се и све епидемиолошке мере, а можда би слушали и експерте како врше процену ризика. Да је предлог био било шта друго, тражило би се било шта треће. Основни циљ, како по свему судећи изгледа, јесте само прављење хаоса. А разлог је врло прост и о томе већ многи јавно говоре. Постоји жеља да се на сваки могући начин и по сваку цену оспорава избор новог Патријарха. Жеља је да се створи атмосфера сумње у процес и да се тиме подрива нови Патријарх и пре него што је изабран. Зарад чега? Личних амбиција, нечијих интереса, насупрот интересу целе Цркве и нашег народа? Како се чује у неким круговима, постоје и они који су озбиљно заинтересовани за цепање СПЦ. Да би се тај црни и мрачни и проклети наум спроводио као предуслов неопходана је подршка изнутра, из Цркве, и опште хаотично стање. Уливање сумње, неповерења и ударање на устројство Цркве јесу методе којима се постиже хаос. Надам се ипак да подршка за такве науме унутар саме Цркве ипак не постоји, барем не свесна подршка. Али да постоје овакве грешке и промашаји у расуђивању који бивају ветар у леђа неблагословеним намерама то је више него очигледно. А ти промашаји су постали превише участали. С друге стране, свака Православна душа згражава се и над самом помишљу о расколу. Јер добро знамо да грех раскола јесте најстрашнији грех. Грех који је најстрашнија хула. Грех против самога Бога.

Имајући у виду све што се тренутно дешава, овај захтев, који може бити само лично мишљење, јер не садржи ваљане аргументе, као и начин на који се појављује и његов тајминг, веома су разочаравајући јер су злоупотребљени за додатно стварање сасвим непотребног и за Цркву штетног хаоса.

Упркос свему, очекујемо избор достојног Патријарха. Патријарха који ће бити сејач мира, а не сејач хаоса, који ће бити чувар интереса Цркве, а не златна рибица која испуњава жеље оних који Цркви добро не мисле. Нека Господ уразуми све који нам не мисле добро и отвори им очи да виде да ми са свима желимо мир, а нас нека сачува у једној, светој, саборној и апостолској Цркви Српској, молитвама Св Саве и свих светих Његових.

Ведран Гагић

12. фебруар 2021.

Извор: Србин.инфо